Ljubavni slučaj studenta FF ili zašto je fino čeljade iz provincije počelo pisati blog

Jubilarni stoti post morao je biti svečano obeležen koktelom u prestižnom valjevskom hotelu. Vi naravno niste bili pozvani ali makar imate tu privilegiju da ga čitate upravo sada. Hvala na čestitkama, dobro sam se držao. Slučajno ili namerno tek ovaj jubilarni post se gotovo u dan poklapa sa prvom obljetnicom postojanja Akulture. Već čujem…Sretni bili, veliki porasli…fala vi još jedared. Obećavam da ću se svojski truditi da pišem bolje, lepše i češće (se izvinuvam na site koito ne podnosaat ovieto blog – pogotova na BIA-ta i drugite državni organi), da ću odvajati rečcu ne od glagola osim kada su u pitanju nisam, nemoj, neću, nemam, i rečcu li u svim slučajevima. Na vaše mailove u kojima me kumite da prestanem sa prozivanjem dragog nam predsednika države odgovaraću revnosno kao što sam to i do sad činio jer mi doista nije teško (niti će biti) da napišem jednu rečenicu – Odi si polno opštit s njim (prim.prev. Jebo te on). Nisam siguran da li je vređanje takve vrhunske institucije kažnjivo delo ili ne u našoj maloj despotiji te ovim putem molim kancelariju druga predsednika da mi to javi ukoliko nemaju druga posla.

Ako ste očekivali da ćete u ovom postu saznati uzrok i razlog nastanka i postojanja  Akulture potpuno ste u krivu jerbo ako do sad niste dokučili razlog ni ne zaslužujete da saznate. Elem da ne ispadne da je Vjačeslav kučka daću vam tri ponuđena odgovora pa vi izaberite po svom nahođenju ono što će umiriti vašu zavist i udovoljiti vašim kompleksima.

Scenarij jedan.

Autor je jedno jadno iskompleksirano stvorenje iz zabiti u koju svraćaju samo predstavnici društva za zaštitu kitova i medvedi. U svojoj nesposobnosti da pronađe devojku sa kojom bi delio malobrojne trenutke radosti autor se nalazi pred dva izbora – otisnuti se u svet u potrazi za srećom ili napraviti blog. Isfrustriran, lenj, zadrigao i debeo (kao pčelar Miki) autor se odlučuje za drugu opciju.

Scenarij dva.

U jednom trenutku dosade autor inače poznata medijska ličnost, moglo bi se reći zvezda, odlučuje da sebi život učini još zanimljivijim tako što će na svojoj ultra,giga,mega skupoj mašini instalirati World of Workraft. Nažalost lepota i pamet retko idu zajedno te je prepreka u vidu krekovanja bila ne premostiva. Iznerviran nemogućnošću da instalira igricu autor impulsivno pokreće blog.

Scenarij tri.

Lep i pametan kakav jeste, autor odlučuje da pokrene blog u nadi da će ga neka novinska kuća primetiti i angažovati kao kolumnistu. Autor izmišlja ideale i buntovništvo da bi bio zanimljiviji ali ipak duboko u duši jadan i nezanimljiv prihvatio bi da piše i za Politiku.

Za jedan od ova tri ponuđena odgovora možete glasati na telefon 0900/123-KOGA-BOLI-SPOLOVILO-33 ili na već dobro poznati mail koji vidite u uglu vaših malih CRT,LCD,TFT ekrana.

Koristim priliku da se u ovom postu ispričam svima koji su očekivali komentare na posetu čika Bidena i jučerašnji pokušaj renoviranja enterijera zgrade predsedništva o osobnom trošku jednog Valjevca (koga inače ne poznajem…i ne nisam ga ja poslao…iako sam ga zdušno sve vreme podržavao) ali Akultura je snažna, inspiracija prevelika, vreme prekratko a Vjačeslav je samo jedan.