Karaš!Karam?

Vratio sam se…živ, zdrav, čitav, doduše dosta tamniji sa buvama, vaškama, picajzlama i nekom šugom al to sve ide u rok službe kad se bavite ovom naukom. Srednjovekovno groblje je iskopano pa zatrpano, jadne Madjare ( Srbe, aha…) smo osudili da sledećih 500 godina mesto u zemlji provedu u depou al bar su dočekali nešto što se za života nisu mogli nadati – da ih drugi okupaju, fotografišu i podele sa njima Ritiševsko a zatim pažljivo roknu u crnu plastičnu kesu i dodele broj.

Inače, interpukcija u naslovu nije odraz moje nepismenosti (iako je ona neosporna…) već mog arheološkog nedostatka smisla za humor. Karaš je jedna baš fina reka koja na momente potseća na Amazon a Karam, Haram iliti Hram je moguće utvrđenje koje se nekad nalazilo iznad te reke u pitomom selu Dupljaji. E sad vi recite da te Lale nemaju smisla za dobru seksualnu aluziju…ili je to do mene (i ostatka ekipe…).

Ja se naravno nisam treznio dve nedelje ali kao što je poznato ja skeletne ostatke i žene najbolje obrađujem kad sam u blago alkoholisanom stanju tako da mislim da to nije uticalo negativno na moj društveno-naučni rad.

Na poklon donosim ovu knjižicu iz Arheološke zbirke muzejske jedinice u Beloj Crkvi štampane pre circa dvacet i kusur godina i naravno hit ovoletošnjeg iskopavanja…Buđav lebac…će razumu oni koji trebu da razumu što bi reko naš komšija u pauzama između dva ubistva…pardon nesrećna slučaja